Његов отац, Франц Штраус, био је хорниста у Минхенској дворској опери
па је свом сину обезбедио солидно музичко образовање.
Већ у петој години, Рихард је узимао часове клавира, а у седмој – виолине.
Уз то, у шестој години, почео је и да компонује.
Рихард Штраус је за живота био велики диригент. Уз Густава Малера и Артура Тосканинија, највећи у своје време. Наступао је по многим Европским музичким престоницама, а и у САД. Врхунци његове диригентске уметности, везују се за Минхенску Оперу, Берлинску Дворску Оперу и Бечку Државну Оперу.
У Берлину је од 1908. године био генерални музички директор, а од 1917. до 1920. године, предавао је композицију на Високој музичкој школи.
