Фредерик Франсоа Шопен (1810— 1849) је био пољски композитор и пијаниста романтизма.
Најистакнутији представник пољске музичке културе и један од
најзначајнијих пијаниста и композитора свих времена. У својој двадесетој години
Фредерик Шопен се сели у Париз са циљем да се усаврши. До тада је већ
компоновао своја два клавирска концерта. Био је први западни композитор који је
у класичну музику унео елементе словенске музике. Његове мазурке и полонезе још
данас представљају темељ пољске народне класичне музике.
Осим мањег броја оркестарских и камерних дела, седамнаест пољских песама за глас и клавир, Шопен је компоновао искључиво клавирску музику коју је обогатио новим изражајним средствима. Био је јединствен као пијаниста, извођач сопствених дела и сасвим посебан као аутор.
Извођење његових композиција захтева велику техничку и интерпретаторску
спремност. Шопен је био без узора у пређашњим раздобљима класичне музике и
готово без наследника. Оставио је опус од 74 штампана дела која по својој
формалној структури и поетским обележјима немају премца у европској музици.
Својом је уметношћу утицао на клавирску музику и
интерпретативни стил, који допире и у XXI век.
